Holesterol

HOLESTEROL


Šta je holesterol?

Holesterol je neophodan sastavni deo organizma, vrsta lipida koji je potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije i celog organizma. Bez holesterola, većina živih bića ne bi mogla da živi. Prvenstveno, on je elementarni gradivni sastojak svih ćelijskih i intraćelijskih membrana, a u određenim organima ima i posebne, specifične uloge:

  • u ćelijama jetre iz holesterola nastaju žučne kiseline koje se izlučuju u crevo i bez kojih je nezamislivo normalno varenje hrane
  • sinteza steroidnih hormona u kori nadbubrežnih zlezda, zatim testosterona i estrogena u polnim žlezdama
  • transport liposolubilnih vitamina – A, D, E, K

Nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, smanjenje pamćenja i koncentracije, avitaminozu liposolubilnih vitamina (A, D, E, K) koji čuvaju naše organe i održavaju kožu zdravom. Zbog toga, ne treba se odricati hrane koja poseduje holesterol. Treba samo voditi računa u kojoj količini se ona unosi i biti umeren u ishrani.












molekul holesterola
molekul holesterola




Izvori holesterola


Holesterol u našem organizmu potiče iz dva izvora:

  1. jedan izvor holesterola je ljudsko telo
    Oko 75% holesterola koji je u našem telu sintetiše se u samom organizmu, uglavnom u jetri. To je endogeni holesterol.

  2. drugi izvor je hrana koju jedemo
    Hranom unosimo preostalih 25% i to je egzogeni holesterol. Najveći deo potiče od hrane životinjskog porekla (meso, jaja, mleko).
    Važno je napomenuti da holesterola nema u voću, povrću, semenkama, orašastim plodovima i klicama.




Normalna količina holesterola u krvi


laboratorijska analiza nivoa masnoća u krvi
laboratorijska analiza nivoa masnoća u krvi
Kako biste saznali koji nivo holesterola imate u krvi, potrebno je da date krv na analizu u domu zdravlja ili u privatnoj laboratoriji. Analiza masnoća u krvi podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola, LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida. VODITE RAČUNA DA PRE DAVANJA KRVI NA ANALIZU - NE SMETE NIŠTA JESTI NAJMANJE 12 ČASOVA.

Poremećaj masnoća u krvi nije jednak za sve osobe. Neko ko je mlad i ima povećanu telesnu težinu i masnoće u krvi i nema drugih faktora rizika (kao što je na primer povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje), nema jednak rizik od povišenih masnoća kao starija gojazna osoba hronični pušač koja ima povišene masnoće u krvi uz dijabetes i hipertenziju.

Iz tog razloga je dosta teško reći koja je ukupna vrednost masnoća u krvi za nekoga normalna. Osobe koje imaju dijabetes ili koje su prebolele infarkt miokarda, moraju imati vrlo niske vrednosti masnoća u krvi. Vaš lekar će Vam, zavisno od Vašeg zdravstvenog stanja (postojanje drugih bolesti ili faktora rizika), odrediti za Vas poželjne vrednosti masnoća u krvi.
Vrednosti koje se navode kao referentne na nalazima većine laboratorija predstavljaju najčešće prosečne vrednosti u nekoj sredini i ne upućuju na povezanost s bolešću (tj. to su normalne vrednosti masnoća u krvi za zdravu populaciju). Ovakve poželjne vrednosti masnoća u krvi su:

  • UKUPAN HOLESTEROL •
    Normalne vrednosti ukupnog holesterola su 3,3-5,2 mmol/l.
    Neki stručnjaci trvde da je dobro da bude manji od 5 mmol/l. Međutim, ljudi kod kojih postoji povećani rizik od srčanih oboljenja (oni sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, osobe sa porodičnom istorijom ove bolesti) trebalo bi da imaju ukupan holesterol najviše 4 mmol.

    Sam ukupni holesterol u krvi je vrednost koja nam zapravo ne govori mnogo. On se sastoji od dva poddela*, a to su HDL holesterol (dobar holesterol koji nas štiti) i LDL holesterol koji je štetan i loš.

    Povišene vrednosti ukupnog holesterola su najčešće usled povišenih vrednosti lošeg LDL holesterola. Međutim, teoretski postoji mogućnost da osoba ima visok ukupni holesterol u krvi i to zbog povišenog dobrog holesterola, ali to se u praksi ređe javlja, mada ima i takvih slučajeva.

  • DOBAR HDL HOLESTEROL   mora da bude veći 0,9 mmol/l

  • LOŠ LDL HOLESTEROL •
    Normalne vrednosti su do 3,4 mmol/l. Neki stručnjaci trvde da je dobro da bude manji od 3 mmol/l. Ljudi kod kojih postoji povećani rizik od srčanih oboljenja (oni sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, ili osobe sa porodičnom istorijom ove bolesti) trebalo bi da imaju LDL najviše 2 mmol/l.

  • TRIGLICERIDI •
    Normalne vrednosti su od 0,35 do 1,7 mmol/l.
    Granične vrednosti (one se mogu smatrati prihvatljivim - ali je potrebno smanjiti ih) su od 1,8 do 2,2 mmol/l. Obično ovakve rezultate mogu imati oni koji su neposredno pre davanja krvi na analizu konzumirali neko alkoholno piće ili pojeli nešto kalorično.

    Visoke vrednosti triglicerida su kada prelaze 2,3 mmol/l , a veoma visoke 5,7 mmol/l. Najčešće, osobe koje imaju visok nivo triglicerida imaju i visok nivo holesterola (LDL lošeg holesterola), ali ne mora to da bude pravilo. Naročito je to izraženo u starijim godinama.

Sve što je izvan ovih granica se smatra za stanje bolesti i preporučljivo je da se preduzmu odgovarajuće mere.

Čak i kad je količina ukupnog holesterola (zbir količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola) normalna, bitno je imati zdrav odnos količina ove dve vrste holesterola. Treba težiti što manjim vrednostima lošeg holesterola, a većim vrednostima dobrog holesterola. Jer, kada se govori o visokom riziku zbog povišenih vrednosti holesterola, zapravo se misli na visok nivo lošeg LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola.

Kao indikatore srčanog infarkta, Vaš lekar će sagledati i sledeće međusobne odnose masnoća u krvi:

Odnos UKUPAN HOLESTEROL / HDL HOLESTEROL se dobija kada se vrednost ukupnog holesterola podeli sa vrednošću HDL holesterola. Taj odnos treba da bude 4, i manje od toga. Rizično je kad je taj odnos veći od 6.
Na primer, ukupni holesterol je 4 mmol/l, HDL je 1 mmol/l, njihov međusobni odnos je 4 : 1 = 4 (to je odlično).
Drugi primer, ukupni holesterol je 5 mmol/l, HDL je 0,5 mmol/l, njihov međusobni odnos je 5 : 0,5 = 10 (to je loše).

Odnos TRIGLICERIDI / HDL HOLESTEROL se dobija kada se vrednost triglicerida podeli sa vrednošću HDL holesterola. Taj odnos treba da bude 2, i manje od toga. Rizično je kad je taj odnos veći od 4.
Na primer, trigliceridi su 1,8 mmol/l, HDL je 0,9 mmol/l, njihov međusobni odnos je 1,8 : 0,9 = 2 (to je dobro).
Drugi primer, trigliceridi su 4 mmol/l, HDL je 1 mmol/l, njihov međusobni odnos je 4 : 1 = 4 (to je rizično).




_________________
* Dva poddela (LDL i HDL) ukupnog holesterola
Vrlo često postoji nedoumica u vezi sa terminima LDL i HDL: "Koji holesterol je loš, a koji je dobar holesterol?" Za odgovor na ovo pitanje uvek će Vam pomoći asocijacija: "Prvo slovo 'L' u LDL holesterolu neka Vas podseća da je to LOŠ holesterol." Od sada Vam ovo razgraničavanje više neće biti problem, i, nedoumica je zauvek rešena.
Nazad na tekst  






Kako se dobijaju povišene vrednosti holesterola


Povišen nivo holesterola u krvi može biti uzrokovan:
  • genetskim faktorom (urođene poremećaje nivoa holesterola ima jedan od 500 stanovnika)
  • lošom ishranom (unosom masne hrane)
  • gojaznošću
  • nekim drugim oboljenjem (na primer kao posledica dijabetesa, hipotireodizma, opstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega)
  • nekim lekovima (anabolički steroidi, kortikosteroidi, hormonska kontraceptivna sredstva)

nezdrava hrana

nezdrava hrana

nezdrava hrana

nezdrava hrana

nezdrava hrana
nezdrava hrana

Faktori rizika za povećanje nivoa holesterola u krvi su:
  • hipertenzija (povišen krvni pritisak)
  • slaba fizička aktivnost
  • stres
  • pušenje
  • starosno doba
  • pol (muškaraci imaju viši nivo holesterola od žena; međutim, u menopauzi, rizik kod žena se značajno povećava, tako da nakon 50. godine većina žena ima isti faktor rizika za razvoj bolesti kao i muškarci iste starosti)





Početni simptomi povećane količine holesterola u krvi


Povišen nivo holesterola u početku ne daje nikave simptome, pa nema motiva da se ode na lekarski pregled ili uradi laboratorijska analiza; zato je laboratorijsko ispitivanje nivoa holesterola u krvi na redovnim sistematskim pregledima jedini način za postavljanje pravovremene dijagnoze.

Preporučuje se da se svim zdravim odraslim osobama starijim od 20 godina, nivo holesterola proveri najmanje jednom u 5 godina, a ukoliko postoji poremećaj - analiza mora češće da se ponavlja. Posebno je važno kad se nekome otkrije postojanje familijarne hiperholesterolemije da se uradi analiza i najbližim članovima porodice (deci, braći, sestrama), jer je bolest nasledna.
laboratorijska analiza nivoa masnoća u krvi
laboratorijska analiza nivoa masnoća u krvi
Od vidljivih znakova, ponekad se jave ksantomi tj. nakupine sitnog masnog tkiva pod kožom žućkaste boje, oblika čvorića ili pločica oko očiju, ali i na drugim delovima tela.





Ateroskleroza


Višak holesterola organizam ne može da iskoristi, pa se on zbog toga zadržava u krvi i lepi za zidove krvnih sudova. Kako se taj proces razvija?

Novija istraživanja su dokazala da je u osnovi ateroskleroze kontakt slobodnih radikala sa LDL holesterolom koji tada oskidiše i kao takav je toksičan, pa time izaziva zapaljenje unutrašnjih zidova krvnih sudova. Upravo ta mesta (gde unutrašnji zid krvnog suda ima zapaljenski proces) postaju podloga za lepljenje masnoća koje krv nosi sa sobom. Ako je u krvi mnogo LDL holesterola, vremenom nastaju sve veće masne naslage (ateromi, plakovi) svih arterija u svim organima.

Na mestu gde su ateromi i plakovi, dolazi do kovitlanja u protoku krvi, što doprinosi daljnjem oštećenju unutrašnjeg zida arterije.

Zbog nakupljenih masti, kalcijuma i vezivnog tkiva smanjena je i elastičnost zida arterije, one su sužene, neelastične i tvrde, tako da krv ne može normalno da doprema hranljive materije tkivima. Na taj način, sužen prečnik krvnih sudova stvara sve izraženije simptome: anginu pektoris obeleženu bolovima u grudima, gubitak funkcije pojedinih organa (bubreg, oči, penis,...), sužavanje arterija nogu uzrokuje bolove i grčeve u potkolenicama prvenstveno pri hodu (to treba razlikovati od grčeva koji se javljaju u mirovanju, npr. uveče u postelji i koji imaju drugi uzrok).

Ako pukne vezivna kapa ateroma, na tom mestu dolazi do stvaranja krvnog ugruška (tromba). Kada se tako sužen krvni sud začepi trombom, potpuno se prekida dotok krvi u tkivo koje taj krvni sud snabdeva; problem je kada se to dešava na zidu krvnih sudova srca, koja će se zapušiti i nastaće infarkt miokarda, kada se to dešava u glavi - nastaće ishemijski moždani udar (šlog), kad se to desava u ekstremitetima - nastaje gangrena. Zbog svega ovoga se LDL holesterol naziva lošim.

Za razliku od LDL-a, HDL uklanja holesterol iz zidova arterija i vraća ga nazad u jetru da bi se reciklirao za buduću proizvodnju ćelija i hormona, Uklanjanjem holesterola sa zidova krvnih sudova, sprečava aterosklerozu i time smanjuje rizik od pojave srčanog ili moždanog udara.


Muškarci imaju niži nivo HDL-a, pa je ateroskleroza češća kod muškaraca nego kod žena.

Čak i ljudi sa niskim nivoom lošeg LDL holesterola ako im je istovremeno nizak i nivo dobrog HDL holesterola, postaju podložni nastanku srčanih oboljenja.

U zapadnim civilizacijama, stepen obolevanja je veoma visok i ono što najviše zabrinjava je da su bolesti srca prvi i vodeći uzrok smrtnosti danas, uzimaju tri puta više života nego tumor dojke i dva puta više od raka pluća. Pogotovo ako je povišen holesterol u krvi praćen hipertenzijom, dijabetesom, povišenim trigliceridima, pušenjem, nekretanjem, naslednom istorijom bolesti - rizik je još veći. Što je osoba starija, to je veći i rizik. Kombinacija visokog holesterola sa ovim faktorima predstavlja zvono na uzbunu. Zato je veoma važno kontrolisati holesterol i držati ga u dozvoljenim granicama.

Dobra vest je da je smanjenje holesterola najvažnija stvar koju možete da uradite kako biste smanjili rizik po zdravlje.


ateroskleroza
Gornji deo slike prikazuje normalan tok krvi kroz krvne sudove.

Srednji deo slike prikazuje tok krvi kroz krvne sudove kada postoji ateroskleroza.

Donji deo slike prikazuje začepljen krvni sud u uznapredovaloj aterosklerozi.



Zanimljivost

Većina ljudi ne zna zašto se ova degenerativna promena naziva "ateroskleroza" ili 'pak misli da je naziv "arterioskleroza" - što je donekle tačno. Objašnjenje je:
ATEROSKLEROZA:
Prvi deo naziva ("atero") potiče od grčke reči "athero"-kašasto, što se odnosi na aterom koji je zalepljena masnoća uz unutrašnji zid arterije.
Drugi deo naziva ("skleroza") potiče od grčke reči "sclerosis"-stvrdnjavanje i označava degeneraciju zbog stvrdnjavanja masnih naslaga jer se prožimaju vezivnim tkivom i kalcijumom. ARTERIOSKLEROZA:
Arterioskleroza je opštiji pojam od ateroskleroze i označava strvdnjavanje zidova arterija usled bilo kog razloga. Prvi deo reči ("arterio") potiče od grčke reči "arteria" što znači arterija, a drugi deo reči ("skleroza") je identičan kao kod ateroskleroze.




Lekovi protiv povišenog holesterola


Ukoliko se biohemijskim analizama pronađu povišene vrednosti holesterola, prvo što se pacijentu savetuje jeste da naredna tri meseca promeni način ishrane, odnosno da se adekvatno hrani - da bi se proverilo da li je nepravilna ishrana uzrok povišenih vrednosti holesterola.

nezdrava i zdrava hrana
nezdrava i zdrava hrana


Nakon ovog perioda od tri meseca, ponovo se određuje vrednost holesterola u krvi. Tada na osnovu porodične anamneze, pregleda i biohemijskih analiza lekar određuje da li je reč o nepravilnoj ishrani ili 'pak o urođenom poremećaju metabolizma masti.

Kod urođenog poremećaja metabolizma lipida, samo dijetom se ne postižu željeni reztultati jer čak 75% holesterola stvara organizam, a svega 25% se unosi hranom. A pacijentima koji imaju grešku u pojačanom stvaranju holesterola moraju se dati sredstva koje će to da spreče. Ti lekovi su statini. Smanjenjem sinteze holesterola u jetri, oni ne samo da smanjuju nivo holesterola u krvi i do 40%, nego deluju i tako što izvlače masne naslage iz plakova, takođe sprečavaju stvaranje tromba.

Važno je znati: lek deluje dok se uzima, čim se prestane sa njegovom konzumacijom - nalaz masnoća u krvi se ponovo vraća na staro. Lek protiv povišenog holesterola mora da se uzima doživotno.


oglas
oglas"CORDIPHYT"

PRIRODNI BILJNI PREPARAT CORDIPHYT ČISTI KRVNE SUDOVE OD PLAKA I ZAČEPLJENJA, NORMALIZUJE VISOK KRVNI PRITISAK. SPREČITE INFARKT SRCA I MOZGA.

Biljne kapi su vrhunskog kvaliteta napravljene od samoniklog planinskog bilja sa Certifikatom o Organskom sastavu br. SSB3518-04.11 Suolo e Salute Balkan – Italia (PLANTAMELL). Pripadaju vrhunskoj grupi preparata za uspešan i brz tretman čišćenja krvnih sudova; u toj grupi je i Moris Mesege, jedan od najboljih travara na svetu koji je imao izlečenja 55%, mi imamo preko 85% izlečenja.

CORDIPHYT JE BEZ NEŽELJENOG DEJSTVA. Slobodno ga mogu koristiti osobe oba pola i svih uzrasta.
NAKON ZAVRŠENE TERAPIJE NEMA POTREBE DA KORISTITE NI OVAJ PREPARAT NITI BILO KOJI DRUGI, JER ĆE VAM KRVNI SUDOVI BITI OČIŠĆENI.
ČOVEK JE ZDRAV ONOLIKO KOLIKO SU MU KRVNI SUDOVI ČISTI.



Ostale oglase pogledajte na stranici OGLASI.





Kako smanjiti loš holesterol?
Hrana za regulisanje nivoa holesterola


Zasićene masti povećavaju LDL–loš holesterol. Glavni izvori zasićenih masnoća su punomasno mleko i punomasni mlečni proizvodi, maslac, crveno meso, palmino ulje.


Ako su vam povišene vrednosti holesterola i triglicerida, preporuka je da jedete upravo ono što ljudi u zemljama oko Sredozemnog mora konzumiraju vekovima: obilje svežeg voća i povrća, celovite žitarice, integralni hleb, integralni pirinač, ribu, maslinovo ulje. Jedino sa mediteranskom ishranom nećete morati da brojite kalorije, naravno - ako je unosite u normalnim količinama. Lako je možete pripremiti, a obroci su lagani i osvežavajući, uz mediteranske začine poput lovorovog lista, bosiljka, origana, korijandera, ruzmarina koji smanjuju potrebu za soli.

Pogledajte Tabelaran prikaz poželjnih i nepoželjnih namirnica za osobe sa povišenim vrednostima holesterola u krvi



oglas





Još nekoliko važnih pravila da nivo holesterola u krvi držite pod kontrolom


  1. Borite se sa viškom kilograma
    Ako imate višak kilograma, potrebno je da smršate. Ukoliko izgubite 5-10 kg, učinićete veliku stvar ne samo za svoj fizički izgled već i za svoje zdravlje. Gubitak kilograma treba da se vrši postepeno, pa je za to potrebno malo više vremena. Obavezno izbegavajte gladovanje, jer vam ono neće biti od koristi, već možete napraviti veću štetu svom organizmu. Stoga, uskladite ishranu prema spisku dozvoljenih namirnica i istrajte u nameri da pomognete sebi i svom zdravlju.

  2. Usvojite zdrave navike prilikom pripreme hrane
    Način na koji pripremate hranu od velikog je značaja u kontrolisanju nivoa masti i holesterola. Bolje je da jela pripremate na pari, kuvate ili pečete, a da izbegavate prženje hrane na masti i u dubokom ulju. Još bolje je da što više jedete svežu hranu tj. termički neobrađeno povrće, voće, semenje, klice; ovakva ishrana će Vam pružiti izvorno bogatstvo vitamina i minerala.

  3. Birajte mlečne proizvode sa manje masti
    Odlučite se za jogurt, mleko ili sir koji sadrže manje masti, jer ti proizvodi sadrže istu količinu kalcijuma i proteina kao i punomasni mlečni proizvodi, a daleko su zdraviji.

  4. Konzumirajte više ribe nego mesa
    Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama koje snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, a povećavaju nivo dobrog HDL holesterola. Meso može biti zastupljeno 2-3 puta sedmično, a prednost dajte belom mesu (piletini i ćuretini) koje je posnije od crvenog. Meso jedite bez kože i masnih delova. Samo jednom nedeljno uzimajte crveno meso (junetinu, teletinu) ako je izrezana sva vidljiva masnoća.
  5. zdrava hrana
    zdrava hrana
  6. Jedite isključivo za stolom
    Uvedite pravilo da jedete isključivo za stolom. Nikada nemojte jesti dok gledate televizor, čitate novine ili surfujete po internetu, jer se može desiti da pojedete veliku količinu hrane, a da to i ne primetite. Ako čvrsto odlučite da jedete isključivo za stolom, ređe ćete posezati za nezdravim grickalicama, unećete mnogo manje hrane i lakše ćete regulisati telesnu težinu, odnosno telesnu masu.

  7. Obroke uzimajte uvek u isto vreme
    Veoma često se dešava da kada propustite obrok, prilikom narednog obroka pojedete mnogo više nego što vam je zaista potrebno. Osim toga, uzimanje obroka uvek u isto vreme normalizuje ritam metaboličkih procesa u organizmu koji se tada lakše usklađuju sa ličnim biološkim časovnikom.

  8. Polako jedite
    Budite svesni onoga što jedete, jedite što sporije možete - to će Vam pomoći da pojedete manje hrane i ujedno da je dužim žvakanjem dobro pripremite za dalje varenje. Takođe, izbegavajte da pijete alkohol neposredno pre jela (jer on stimuliše apetit); bolje je da tokom obroka popijete jednu čašu crnog vina. Vino sadrži polifenole koji poboljšavaju protok krvi i deluju zaštitno na krvne sudove.
  9. vezbanje i rekreacija
    vezbanje i rekreacija
  10. Redovno vežbajte
    Redovna fizička aktivnost pomaže vam da telo oslobodite stresa, da smršate, poboljšate cirkulaciju, jačate imunitet i organizam, ubrzate metabolizam, ali i snizite nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Redovno vežbanje doprinosi povećanju nivoa dobrog holesterola. Takođe, vežbanjem smanjujete mogućnost nastanka dijabetesa i srčanih oboljenja. bicikl

    Samo 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno predstavlja najbolji način kojim ćete poboljšati svoje zdravlje.

    bicikl

    Idite pešice na posao, vozite bicikl, koristite sprave u parku ako ih ima, čak i klupa može da posluži kao pravi bench (klupa za vežbe u teretani), s vremena na vreme plivajte i osećaćete se mnogo bolje. Čak i svakodnevna šetnja može biti od velike koristi, šetajte se neposredno nakon obroka, dok bi vežbe trebalo da praktikujete minimum dva sata posle jela.


  11. Jedite samo kada ste zaista gladni
    Veoma često ljudi posežu za hranom iz dosade, zbog nervoze ili stresa. Kad poželite nešto da pojedete, razmislite nekoliko minuta pre no što posegnete za hranom! Tako ćete shvatiti da li ste zaista gladni. Zdravije je da u takvim momentima popijete čašu vode, imaćete dvostruku korist: 1-niste uneli višak kalorija, 2-uneli ste preko potrebnu vodu. Takođe, izbegavajte da u frižideru držite zalihe slatkiša i drugih grickalica, jer ćete kad-tad pasti u iskušenje da ih pojedete. Umesto toga, neka vam u frižideru prvenstveno bude zastupljeno voće, povrće i jogurt.

  12. Dva sata pre odlaska u postelju ne unositi hranu u organizam
    Eventualno, možete pojesti neku voćku ili laganu salatu. Za organizam je loš unos hrane u večernjim satima, jer telo tada ne može da je iskoristi za stvaranje kvalitetne energije, nego se ona pretvara u višak masnoće. Takođe, to loše utiče i na spavanje jer se organizam bavi varenjem hrane, umesto da se regeneriše i odmara.

  13. Potrudite se da eleminišete loše navike: pušenje, konzumaciju alkohola
    Višestruke su koristi za zdravlje i ogroman lični trijumf kad uspete da pobedite ove pošasti.
  14. muzika i opuštanje
    muzika i opuštanje
  15. Potrudite se da imate što više vremena za opuštanje
    Veoma je važno da smanjite stres, jer stres itekako može da podigne nivo holesterola, takođe, može da izazove skoro svaku bolest. Slušajte laganu i vedru muziku, čitajte kvalitetne knjige, razmenjujte nežnosti sa ukućanima, vodite ljubav sa partnerom, družite se sa osobama koje Vam prijaju i koje Vas opuštaju, ulepšajte sebi svaki dan nečim što Vas raduje (u krajnjem slučaju optimizmom), putujte, planinarite, svakog dana vežbajte bar 30 minuta, priuštite sebi redovne ili povremene masaže (možete čak i sami sebe donekle da masirate, a Vaše ukućane zamolite za ostatak), bavite se svojim hobijem, družite se sa životinjama, boravite što više u prirodi, osamite se kad Vam je to potrebno, a u stresnim momentima praktikujte vežbe disanja. Izbegavajte "toksične" osobe, "toksične" međuljudske odnose, agresivne kompjuterske igrice, agresivne filmove i TV emisije. Ne prepuštajte se svakodnevnici robotizovano, već zastanite i promislite o tome koje su Vaše stvarne potrebe i prioriteti (Vaše zdravlje je prioritet nad prioritetima, jer kad ste Vi zdravi onda ste sposobni da brinete o svojim bližnjima), osmislite svoje svakodnevnice da se razlikuju od onoga što nameće okruženje i takozvani mejnstrim.

  16. CITATI i IZREKE
    CITATI i IZREKE

Ukoliko se budete pridržavali svega ovde napisanog, nema razloga da ne smanjite nivo holesterola u krvi i na taj način sprečite nastanak veće štete po vaš organizam. Zdrav način života doprineće opštem zdravlju organizma, na Vama je da ga dosledno sprovodite i osetite boljitak, a ako imate granične vrednosti holesterola - da ih uspešno korigujete i tako otklonite potrebu za daljom terapijom lekovima.



oglas






Tabela
za povišen holesterol


TABELARAN PRIKAZ POŽELJNIH I NEPOŽELJNIH NAMIRNICA
(detaljniji prikaz pogledajte ovde)
VRSTA HRANE POŽELJNA HRANA NEPOŽELJNA HRANA
hleb,peciva,testenina crni hleb,hleb od celog
zrna,integralni pirinač
beli hleb,lisnato testo,
peciva,grickalice
mleko,mlečni proizvodi obrano mleko,jogurt,kefir,
kiselo mleko,posni sirevi
punomasno mleko,pavlaka,kajmak,
kačkavalj,maslac,masni sirevi
jaja belance žumance,kavijar,majonez
meso riba,ćuretina i piletina bez
kožice,kuvana teletina
svinjetina,čvarci,slanina,govedina,
jagnjetina,mesne prerađevine,
mozak,džigerica
povrće sve vrste -
voće borovnice,jabuke,dunje,
citrusi,bobičasto voće,...
-
masnoće maslinovo ulje svinjska mast,loj,margarin,
palmino ulje
slatkiši suvi kolači bez masti,
voćna salata bez šlaga
svi ostali slatkiši
pića voda,čajevi,limunada,
prirodni sokovi
alkohol,gazirana pića,
kakao,fabrički sokovi

TABELARAN PRIKAZ POŽELJNIH I NEPOŽELJNIH NAMIRNICA

Sliku tabele pritisnite duže prstom i odaberite opciju "Prikaži sliku"



tabela dozvoljenih i zabranjenih namirnica



Pogledajte detaljnije: Hrana za regulisanje nivoa holesterola





Copyright© 2018 Dr Mićović
Pregledom sadržaja ovog sajta prihvatate Uslove korišćenja