Normalna količina holesterola u krvi
Kako biste saznali koji nivo holesterola imate u krvi, potrebno je da date krv na analizu u domu zdravlja ili u privatnoj laboratoriji. Analiza masnoća u krvi podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola, LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida. VODITE RAČUNA DA PRE DAVANJA KRVI NA ANALIZU - NE SMETE NIŠTA JESTI NAJMANJE 12 ČASOVA.
Poremećaj masnoća u krvi nije jednak za sve osobe. Neko ko je mlad i ima povećanu telesnu težinu i masnoće u krvi i nema drugih faktora rizika (kao što je na primer povišen krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje), nema jednak rizik od povišenih masnoća kao starija gojazna osoba hronični pušač koja ima povišene masnoće u krvi uz dijabetes i hipertenziju.
Iz tog razloga je dosta teško reći koja je ukupna vrednost masnoća u krvi za nekoga normalna. Osobe koje imaju dijabetes ili koje su prebolele infarkt miokarda, moraju imati vrlo niske vrednosti masnoća u krvi. Vaš lekar će Vam, zavisno od Vašeg zdravstvenog stanja (postojanje drugih bolesti ili faktora rizika), odrediti za Vas poželjne vrednosti masnoća u krvi.
Vrednosti koje se navode kao referentne na nalazima većine laboratorija predstavljaju najčešće prosečne vrednosti u nekoj sredini i ne upućuju na povezanost s bolešću (tj. to su normalne vrednosti masnoća u krvi za zdravu populaciju). Ovakve poželjne vrednosti masnoća u krvi su:
- UKUPAN HOLESTEROL •
Normalne vrednosti ukupnog holesterola su 3,3-5,2 mmol/l.
Neki stručnjaci trvde da je dobro da bude manji od 5 mmol/l. Međutim, ljudi kod kojih postoji povećani rizik od srčanih oboljenja (oni sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, osobe sa porodičnom istorijom ove bolesti) trebalo bi da imaju ukupan holesterol najviše 4 mmol.
Sam ukupni holesterol u krvi je vrednost koja nam zapravo ne govori mnogo. On se sastoji od dva poddela*,
a to su HDL holesterol (dobar holesterol koji nas štiti) i LDL holesterol koji je štetan i loš.
Povišene vrednosti ukupnog holesterola su najčešće usled povišenih vrednosti lošeg LDL holesterola. Međutim, teoretski postoji mogućnost da osoba ima visok ukupni holesterol u krvi i to zbog povišenog dobrog holesterola, ali to se u praksi ređe javlja, mada ima i takvih slučajeva.
- DOBAR HDL HOLESTEROL mora da bude veći 0,9 mmol/l
- LOŠ LDL HOLESTEROL •
Normalne vrednosti su do 3,4 mmol/l. Neki stručnjaci trvde da je dobro da bude manji od 3 mmol/l. Ljudi kod kojih postoji povećani rizik od srčanih oboljenja (oni sa visokim krvnim pritiskom, gojazni, starije osobe, ili osobe sa porodičnom istorijom ove bolesti) trebalo bi da imaju LDL najviše 2 mmol/l.
- TRIGLICERIDI •
Normalne vrednosti su od 0,35 do 1,7 mmol/l.
Granične vrednosti (one se mogu smatrati prihvatljivim - ali je potrebno smanjiti ih) su od 1,8 do 2,2 mmol/l. Obično ovakve rezultate mogu imati oni koji su neposredno pre davanja krvi na analizu konzumirali neko alkoholno piće ili pojeli nešto kalorično.
Visoke vrednosti triglicerida su kada prelaze 2,3 mmol/l , a veoma visoke 5,7 mmol/l. Najčešće, osobe koje imaju visok nivo triglicerida imaju i visok nivo holesterola (LDL lošeg holesterola), ali ne mora to da bude pravilo. Naročito je to izraženo u starijim godinama.
Sve što je izvan ovih granica se smatra za stanje bolesti i preporučljivo je da se preduzmu odgovarajuće mere.
Čak i kad je količina ukupnog holesterola (zbir količina lošeg LDL i dobrog HDL holesterola) normalna, bitno je imati zdrav odnos količina ove dve vrste holesterola. Treba težiti što manjim vrednostima lošeg holesterola, a većim vrednostima dobrog holesterola. Jer, kada se govori o visokom riziku zbog povišenih vrednosti holesterola, zapravo se misli na visok nivo lošeg LDL holesterola i nizak nivo dobrog HDL holesterola.
Kao indikatore srčanog infarkta, Vaš lekar će sagledati i sledeće međusobne odnose masnoća u krvi:
Odnos UKUPAN HOLESTEROL / HDL HOLESTEROL se dobija kada se vrednost ukupnog holesterola podeli sa vrednošću HDL holesterola. Taj odnos treba da bude 4, i manje od toga. Rizično je kad je taj odnos veći od 6.
Na primer, ukupni holesterol je 4 mmol/l, HDL je 1 mmol/l, njihov međusobni odnos je 4 : 1 = 4 (to je odlično).
Drugi primer, ukupni holesterol je 5 mmol/l, HDL je 0,5 mmol/l, njihov međusobni odnos je 5 : 0,5 = 10 (to je loše).
Odnos TRIGLICERIDI / HDL HOLESTEROL se dobija kada se vrednost triglicerida podeli sa vrednošću HDL holesterola. Taj odnos treba da bude 2, i manje od toga. Rizično je kad je taj odnos veći od 4.
Na primer, trigliceridi su 1,8 mmol/l, HDL je 0,9 mmol/l, njihov međusobni odnos je 1,8 : 0,9 = 2 (to je dobro).
Drugi primer, trigliceridi su 4 mmol/l, HDL je 1 mmol/l, njihov međusobni odnos je 4 : 1 = 4 (to je rizično).
_________________
* Dva poddela (LDL i HDL) ukupnog holesterola
Vrlo često postoji nedoumica u vezi sa terminima LDL i HDL: "Koji holesterol je loš, a koji je dobar holesterol?" Za
odgovor na ovo pitanje uvek će Vam pomoći asocijacija: "Prvo slovo '
L' u LDL holesterolu neka Vas podseća da je to
LOŠ holesterol." Od sada Vam ovo razgraničavanje više neće biti problem, i, nedoumica je zauvek rešena.
Nazad na tekst
Mahunarke mogu pomoći u snižavanju nivoa LDL-lošeg holesterola; takođe su dobar izvor biljnih belančevina. Savet je unositi više mahunarki kao što su pasulj, sočivo, grašak, boranija, leblebije, soja.
Bogato je vlaknima i antioksidansima i ima malo kalorija, što je korisno za održavanje zdrave telesne težine.
Orasi i bademi su bogati mononezasićenim mastima, koje smanjuju loš LDL holesterol.
Beli luk snižava krvni pritisak - što je izuzetno poželjno kod osoba sa hipertenzijom. Da bi se to postiglo, dovoljno je pojesti nekoliko čenova dnevno.
